ИНТЕРВЈУ ДРАГОМИРА АЦОВИЋА ЗА ДНЕВНИ ЛИСТ ПРАВДА

Круна на застави и двоглави орао на грбу су симболи суверености Србије! Круну у грбовима имају и Мађарска, Бугарска, Црна Гора и Руска Федерација, а такође су републике Атеиста у Србији је свега 0,5 посто, и не мислим да њих вређа помињање Бога у нашој химни После пола века комунистичког мрака и натурених бољшевичких знамења, вратили смо се симболима који оличавају нашу државност и традицију У Скупштини Србије данас се усваја Закон о употреби државних симбола. Три године после доношења Устава, којим су утврђени застава, грб и химна, закон је стигао на ред. Драгољуб Ацовић, један од водећих српских хералдичара, сматра да се овим законом Србија коначно, „после пола века комунистичког мрака и натурених бољшевичких знамења, вратила старим симболима, који који оличавају њену државност и традицију”.

Иако су државни симболи већ три године у свакодневној употреби, чини се да некима у овој земљи и даље смета круна на застави или двоглави орао на грбу? – Та се питања стално понављају. Као када бисте понављали непрекидно да су два и два четири, тако и неки медији, међу којима једна телевизија посебно предњачи, стално инсистирају на томе да је Србија по уставном решењу република, и да не треба да има монархистичка знамења на грбу и застави. То су бесмислице, јер круна је симбол суверенитета и наше традиције. Крст на њеном врху означава нашу веру и сједињење са Богом и ни у ком случају круна на грбу и застави не означава државно уређење.

Противници садашњих државних знамења управо то приговарају грбу и застави: да представљају монархију у држави која је република. – Сви који дају такве приговоре требало би претходно да се информишу колико је земаља са монархистичким знамењима у државним грбовима, а које нису краљевине. Навешћу вам само неке: круне у својим званичним државним симболима имају Бугарска, Мађарска, Црна Гора, Албанија, Руска Федерација… Двоглави орао је такође симбол традиције. То је древно знамење и код Срба је део традиције Ромејског царства, односно Византије, и у наше културно наслеђе долази са Стефаном Првовенчаним, првим српским краљем. Двоглави орао се налази и у грбовима неких држава које немају хришћанску традицију, попут неких индијских држава на пример. Садашњи грб Србије, који је пре три године утврђен Уставом, а сада и законским решењима, створио је 1882. године Стојан Новаковић и као такав био је у употреби до 1918. и стварања Краљевине СХС. Грб Србије је настао спајањем два грба – крста са оцилима и сребрног двоглавог орла. Тај основни део грба прате круна и краљевски огртач са поставом од хермелина. Краљевски огртач је као симбол иначе јако важан, јер је његова спољашњост пурпурна, а то је боја краљевства, што има утемељење и симболику у давној историји, када се сматрало да је особина хермелина да ће пре да се убије него да се испрља! То је симболизовало обавезу власти да буде увек чиста и потпуно непорочна.

Предмет јавне расправе у медијима је и химна Србије „Боже правде”, којој се замерају текст, јер наводно вређа осећања атеиста, као и чињеница да није писана за свечану песму државе већ за оперски либрето. – То су све бесмислице и неутемељени изводи, који потичу од делова друштва којима смета све што је српско и традиционално! Тачно је да је „Боже правде” настала као део либрета за оперу „Маркова сабља”, која је премијерно изведена 1872. године, у част пунолетства краља Милана Обреновића, али ту не видим ништа спорно. Песма, чији је текст написао Јован Ђорђевић, а музику компоновао Даворин Јенко, врло је брзо ушла у народ и постала опште прихваћена као химна. Подсетићу вас да је и немачка државна химна део опере коју је компоновао Јозеф Хајдн још 1797. године, и то Немцима нимало не смета – напротив! Питам се зашто би онда сметало нама? Што се тиче коментара да помињање Бога у химни смета атеистима и да им чак вређа осећања, могу само да кажем да је то смешно, јер по званичном попису у Србији има свега 0,5 посто становника који се изјашњавају као атеисти, и не верујем да се ико од њих налази увређеним текстом химне која говори о љубави према држави и правди.

Законом ће коначно бити утврђено на који начин и у којим приликама застава и химна могу да се користе.

- То се чак више односи на заставу него на химну, јер смо до сада имали прилике да видимо да се застава, чак и на неким државним институцијама, постављала на разне начине, некад је чак и додиривала тло, а то ниједна застава на свету не сме! Морамо се као друштво и нација научити да поштујемо и користимо симболе своје земље, јер они носе наш идентитет и нашу историју.

С. Миловановић