Развој хералдике од пре хералдичког времена до данас, на 800 страна и са око 3.000 илустрација, грбова, амблема, регалија и портрета, приказао је Драгомир М. Ацовић у књизи “Хералдика и Срби”.

На 800 страна и са око 3.000 илустрација, грбова, амблема, регалија и портрета, Драгомир М. Ацовић у књизи “Хералдика и Срби” бави се истраживањем појаве, улоге и места хералдике у српској историји, као и односом Срба према грбовима.

Многи ликовни материјали у књизи Ацовићево су ауторско дело. Књига “Хералдика и Срби”, чији је издавач Завод за уџбенике и наставна средства, проглашена је и најлепшом на Београдском сајму.

Предмет хералдике је проучавање настанка, развоја, правила и праксе израде грбова.

Хералдика је део европске баштине, а да ли је она део и српског историјског наслеђа, питање је које се често поставља.

Код нас постоји уврежено мишљење да Срби немају хералдику, да се тек у назнакама појавила у средњем веку, затим нестала, да би се у новије време јавила у форми државне хералдике.

Историјски феномен

“Ово је покушај да се покаже да то баш и није тако, да постоји један значајан континуитет, истина не стално у истом облику, не стално у истој форми, не стално у истом интензитету али да је хералдика код Срба и као традиција и као пракса присутна више стотина година”, рекао је аутор књиге “Хералдика и Срби” Драгомир М. Ацовић.

У књизи је посвећена пажња хералдици међу Србима од 16. до 19. века, у периоду који је до сада најмање истраживан и публикован, као и обнови српске хералдике као феномену и институцији васпостављања државности.

Дата је и анализа најчешћих мотива и тема, које су за хералдику код Срба од изузетног значаја попут крста са оцилима, двоглавог орла, крина, лава и грифона.

Ацовић не износи само један општи преглед хералдике, већ и темељно истражује сложени међуоднос једног историјског феномена и српског народа.

“Ова књига је и једна својеврсна историја Срба виђена кроз медиј који је можда апартан, можда део једне игре, међутим који је итекако одраз трагова идентитета једног народа и том смислу ова књига представља једно капитално, рекла бих помало барокно дело, односно дело какво је данас тешко замислити да неко пише”, истакла је професор доктор Смиља Марјановић-Душанић.

Сам аутор поставља низ питања на која, како каже, сам не зна одговоре, али се нада да ће обиље података у књизи послужити као путоказ или основ некој новој генерацији истраживача, заљубљеника у хералдику.

Изворhttp://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/48606/%22Heraldika+i+Srbi%22.html