From its beginning the society, through its experts, worked on solutions regarding laws and state heraldry in the SFR Yugoslavia and the Republic of Serbia, such as defining new concepts of heraldry and symbolism for the army, police, gendarmery and for the Minestrym of Internal Affairs.

In light of this the Society as well defined systems for the Yugoslav Republic, Republic of Serbia, Serbian Orthodox Church and the Democratic Republic of Sao Tome & Principe

We are currently working on translating the site into English. We appreciate your understanding.

Славног датума 1, марта 1751, о коме је већ било речи у ранијим издањима Гласника, у племички сталеж су уписани и граничарски поручник Петар Рајковић из Ковиља, његова супруга Јованка (рођена Марковицка), и њигоба деца Максим, Стефан, Алексије и Ева.

Угарско племство породице Рајковић проглашено је исте године у Бачкој жупанији. Уписани цу у Liber REgius XLII fol. 99

У поређењу са бећином Срба аноблираних истог дана, поручник Рајковић је имао срећу да су у хералдичкој канцеларији када је његов грб дошао на ред имали тренутак инспирације.

Блазон:

Хералдика = наука о грбовима

У средњем веку кад су витезови носили оклопе и кациге било је тешко да се међусобно распознају. Због тога су почели да носе знамења (грбове) владара којима су потчињени. Убрзо је број различитих грбова толико нарастао да краљеви нису више могли да памте који је који. Уместо њих су памтили први хералдичари. Они су за време битака стајали поред краљева и појашњавали им који војници припадају ком великашу и на чијој страни се боре.